Алфа БК Универзитет
Излагачи
  • вебсајтови
    факултета

Излагачи

Досадашњи пленарни излагачи

Невена Чаловска Херцог
Факултет за медије и комуникације, Универзитет Сингидунум, Београд

Невена Чаловска је ванредни професор на Департману за психологију при Факултету за медије и комуникације у Београду. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1976. године, специјализирала неуропсихијатрију 1981., а докторирала 1989.године на Медицинском факултету. Оснивач је, едукатор и супервизор системске породичне психотерапије при европски акредитованом институту за тренинг психотерапије, Асоцијацији системских терапеута у Београду, од 2005. Ментор је специјализантима клиничке психијатрије од 1998. Предаје на ФМК од 2009 на основним и мастер студијама, на предметима Основи интерперсоналних вештина, Теорије афективне везаности, Медијација, Породични односи, Основе психотерапије и саветовања, Системски приступ партнерским кризама.Од 2000. је експерт за акредатацију института за психоетрапију при Европској асоцијацији за психотерапију, од 2017. је задужена за спољне послове у овој организацији. Генерални је секретар Европске асоцијације за породичну терапију, као и генерални секретар Савеза друштава психотерапеута Србије, консултант за израду пихососоцијалних програма при Интернационалној организацији за миграције.Председница је Фондације СОС Дечија села Србије.

Емоције, језик и психотерапија

Психотерапија, усмерена на третман психолошких,психосоцијалних и психосоматских , поремећаја и емоционалних тешкоћа, у односу поверења, емпатије и поверљивости измедју клијента и терапеута, користи време и простор за трансформацију, за корективно емоционално искуство. Постмодерна перспектива језика и знања, да људи стварају значења један са другим путем језика, речима, звуцима, гестовима, знацима, променила је психотерапијску парадигму. Од универзалистичких, свепокривајућих, експертских, општих претпоставки ка дијалошком процесу, у коме језик генерише значење дајући ред и смисао. Тако настао актуелни психотерапијски наратив препознаје језик као генеративан и есенцијалан за психотерапијски процес. Језик, одржава однос измедју клијента и психотерапеута, омогућавајући деконструкцију проблемом засићена значења, реуоквиравање дисфункционалних поступака, креирање “сигурне базе“ контекста за преиспитивање, самоприхватање, истраживање, одлучивање, ревизију егзистенцијалних поставки према себи и свету…омогућава посебно емоционално искуство, психотерапију.

Кључне речи: психотерапија, емоција, језик.

Лаура Барна
Књижевница, Београд

 Лаура Барна (1964) је приповедач, прозни писац, романсијер и есејиста. Школовала се Сплиту и Београду (Филозофски факултет у Београду, одсек: историја уметности). Од 1995. године објављује приче, есеје, студије, ликовне критике и стручне радове из историје уметности у домаћој и иностраној књижевној периодици, а пише и рецензије и предговоре (преко 270 публикованих радова). Објавила је десет романа, две збирке прича и књигу есеја. Приче, есеји, као и ликовне критике заступљени су у домаћим и иностраним антологијама, зборницима, алманасима и годишњацима. Радови су превођени на енглески, мађарски, пољски, словачки... Добитница је многих националних књижевних награда. Роман Црвени пресек (2015) преведен је на мађарски језик. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ради у Београду као слободни уметник и лектор за српски језик.

Бојење речи

Године 1919. у Београду група сликара, вајара, музичара, писаца, песника и других уметника оформила је покрет „Група уметника“ с циљем да се прожму све врсте креативног стварања као исијавајућа светлост авангардног модернизма. Био је то добар покушај да се различите уметности Костићевским методом укрсте у једној тачки и искажу симетрију и хармонију духа времена, како би се од ње разлили валери реликата прошлости, садашњости и будућности. Али, била је то и добра полазишна основа готово свих мојих романа у којима су актери велики уметници а теме – њихове махом трагичне судбине, у виду сумирања сопствених трагизама, тешком муком и надљудском упорношћу бојених златним ореолом, што су једном добу приуштили историјски статус: Златно доба. У раду је истакнут процес бојења речи у четири литерарна дела (Санаторијум под белим, Црно тело, Црвени пресек, као и у новом роману у ком су сажете све боје претходних уметничких сензибилитета кроз спектар нашег времена: Дрво за гитару). Описан је начин хроматског и светлосног компоновања реченица, где интензитет боје зависи од интензитета емоционалног набоја аутора, колико и од амбијента и атмосфере одређене епохе описаних у романима, у садејству са бојама савремености у ком су ова дела настајала. Дакле, укрштај у коме се хроматским методом разобличава понаособ свако Златно доба, да би се оно што верније и искреније разумело, потом и прихватило Основним начелом Лазе Костића: Добро, Лепо и Корисно.

Кључне речи: Група уметника, велики уметници, укрштај, трагизам уметника, Златно доба, процес бојења речи, емоционално стање, амбијент и атмосфера епохе, нијансирање емоција, црно, бело, црвено, зелено, психолошка симболика боја, метафоричка својства боја, светлосно-хроматска интеракција, Лаза Костић, Коста Миличевић, Београд, Мексико Сити.

Daniel Dejica
Politehnica University of Timișoara, Romania 

Daniel Dejica, PhD, Habil., is Professor in translation studies at the Faculty of Communication Sciences, Politehnica University of Timișoara, Romania. His research interests include translation theory and methodology, LSP translation, and discourse analysis for translation purposes. Daniel Dejica is a member of the Advanced Translation Research Center (ATRC) team at the University of Saarbrucken, Germany and a member of the Doctoral Studies Committee of the European Society for Translation Studies. He is the editor-in-chief of The Scientific Bulletin of Politehnica University of Timisoara, Transactions on Modern Languages and he has been co-editing the Proceedings of the Professional Communication and Translation Studies conference, organized at Politehnica University of Timișoara since 2001. He is also a member in the editorial boards of other international peer reviewed journals including conneXions: international professional communication journal (New Mexico Tech), MuTra Journal (University of Saarbrucken), Translatologia (University of Maribor) or The European English Messenger (ESSE - European Society for the Study of English, 2013-2015).

A Historical and Emotional View into the Evolution of the Translation Profession

The recent advances in science and technology, the internationalization of trade and the globalization of institutions have led to the transformation of onedimensional, traditional translation tasks into multidimensional, modern communication scenarios. The boundaries between translation and other disciplines have become blurred, and new forms of multidimensional translation have emerged in the past twenty years, including media interpreting, free commentary, audiodescription, live subtitling, written interpretation, theatre or opera translation, all forms of localization, hyper-text and hyper-media translation, to name just a few. At the same time, the image of the traditional translator, a scholarly person surrounded by books and reference works, using pen and paper in their work, has changed dramatically, since translation nowadays is usually associated to a profession belonging to business environment, where translators are using more sophisticated productivity tools in the translation process. The paper presents the modern developments registered by translation in practice, discusses the challenges faced by translators who work individually or in a team in multidimensional translation environments as opposed to the traditional onedimensional translation scenario, and recommends a series of steps to be taken by universities to prepare translators for the needs and requirements of today’s translation market. These recommendations include, but are not limited to adapting the basic translation curricula by adding new skills at BA or MA levels (inter-personal communication skills, project management skills, content development, using e-tools, etc.), setting up new masters’ programs in line with the market requirements (modern translation projects) and with the present & future trends in technology, or rebranding the translation profession: with a multitude of skills and competencies, the multidimensional translator should benefit of a higher esteem and prestige in all socio-economic and professional environments.

1

Сибелан Форестер је професор руског језика и руске књижевности на Свортмор колеџу у савезној држави Пенсилванија. Бави се руским песништвом, женским и родним студијама, и преводом (теоријом и праксом). Најновији преводи: The Russian Folktale (Владимир Пропп, 2012), Baba Yaga: The Wild Witch of the East и Russian Fairy Tales (2013), избор песама Марије Степанове у књизи RELOCATIONS (2013). На Трећој међународној конференцији Факултета за стране језике, Култура у огледалу језика и књижевности, Сибелан Форестер је маја 2014. године одржала пленарно предавање под називом "Translation and the Role of the 'Second World' in the Anglophone Literary Polysystem" ("Превод и улога 'Другог света' у англофоном књижевном полисистему").

2

Ксенија Кончаревић је редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, аутор научних монографија: Настава страног језика на филолошким студијама: теорија и пракса. Филолошки факултет, Београд, 1996; Савремени уџбеник страног – руског језика: структура и садржај. Завод за уџбенике и наставна средства, 2004; Језик и православна духовност. Студије из лингвистике и теологије језика. Каленић, Крагујевац, 2006; Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози за историју. Славистичко друштво Србије – Чигоја штампа, Београд, 2010, Руско-српски и српско-руски теолошки речник = Русско-сербский и сербско-русский богословский словарь. Службени гласник, Београд, 2012, Сакрална комуникација: норме, традиције, средства. Православни богословски факултет – Институт за теолошка истраживања, Београд, 2013, више универзитетских уџбеника и приручника, као и више од 280 радова објављених у домаћим и страним часописима, тематским и зборницима са научних скупова. Области истраживања: лингводидактика, теолингвистика, социолингвистика, лингвокултурологија, лингвистичка русистика. На Трећој међународној конференцији Факултета за стране језике, Култура у огледалу језика и књижевности, Ксенија Кончаревић је маја 2014. године одржала пленарно предавање под називом "Језик о религиозности: методолошке схеме истраживања".

3

Корнелија Ичин је редовни професор руске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Аутор је шест научних монографија (Циклус „Плава звезда“ Николаја Гумиљова, Београд 1997; Этюды о русской литературе, Белград 2000; Драмско стваралаштво Лава Лунца, Београд 2002; Элегические раскопки, Белград 2005 (коаутор М. Јовановић); Поэтика изгнания: Овидий и русская поэзия, Белград 2007; Лев Лунц, брат-скоморох, Белград 2011) као и преко двадесет приређених публикација и стотину студија објављених у међународним часописима. Учествовала је на преко седамдесет научних скупова широм света и држала предавања по позиву на Сорбони I, Универзитету La Sapienzaу Риму, универзитетима и научним установама у Падови, Клермон-Ферану, Минхену, Петербургу, Генту, Загребу, Токију, Кјоту, Москви и Калињинграду. Организатор је бројних међународних конференција у Београду, члан уређивачког одбора у више научних часописа и главни уредник Зборника Матице српске за славистику. Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије и члан међународне Академије Заума. На академским, дипломским и докторским студијама на Филолошком факултету у Београду изводи наставу из више предмета из области руске књижевности и културе. Њена главна научна интересовања обухватају руску поезију, књижевност Сребрног доба, руску авангардну уметност, књижевност апсурда, руску ликовну културу ХХ века, руску кинематографију  и руски театар. На Трећој међународној конференцији Факултета за стране језике, Култура у огледалу језика и књижевности, Корнелија Ичин је маја 2014. године одржала пленарно предавање под називом "Побуна против разума: заум Кручониха и супрематизам Маљевича".

4

Истакнути професор филозофије Кристофер Норис аутор је више од тридесет књига о различитим аспектима филозофије и књижевне теорије. На списку његових публикација налазе се, између осталог, и следеће књиге: The Deconstructive Turn, The Truth About Postmodernism, Spinoza and the Origins of Modern Critical Theory, Quantum Theory and the Flight from Realism, Philosophy of Language and the Challenge to Scientific Realism, On Truth and Meaning, Fiction, Philosophy and Literary Theory, Badiou's Being and Event: a reader's guide и Re-Thinking the Cogito: naturalism, rationalism and the venture of thought. Кристофер Норис је аутор многобројних чланака и студија о естетици и филозофији уметности, а актуелна област његовог интересовања јесте однос између филозофије и поезије, посебно употреба стихова у сврху изражавања филозофских тема. На Четвртој међународној конференцији Факултета за стране језике, Језик, књижевност, култура у светлу филозофије, Кристофер Норис је маја 2015. године одржао пленарно предавање под називом "Deconstruction, Theory, and 'Creative Criticism': thoughts on the current state of literary studies" ("Деконструкција, теорија и 'креативна критика': разматрања о тренутном стању књижевних студија").

s

Зоран Живковић, пленарни предавач на VI Међународној научној конференцији Језик, књижевност и технологија

Проф. др Зоран Живковић (Филолошки факултет, Универзитет у Београду) један је од најпревођенијих српских писаца, а уз то и књижевни теоретичар и преводилац. Аутор је двадесет две прозне књиге и осам научних монографија. У његова стручна дела убрајају се Енциклопедија научне фантастике I‒IIОгледи о научној фантастициО жанру и писањуПисац од глинеПрви контакт и Challenges of Fantastika. Добитник је многих књижевних признања, међу којима су „Светска награда за фантастику“, награде „Милош Црњански“, „Исидора Секулић“ и „Стефан Митров Љубиша“. На нашој конференцији, професор Живковић одржао је предавање под насловом „Тема хрономоције у књижевности“.

mw

Маја Херман Секулић, пленарни предавач на VI Међународној научној конференцији Језик, књижевност и технологијаДр Маја Херман Секулић је међународно признати песник, романописац, есејиста и преводилац. Докторирала је на универзитету Принстон, предавала на Принстону и Ратгерсу, а као двоструки Фулбрајтовац и гост-предавач гостовала на Харварду, Колумбији, Ајови и другим универзитетима. Објавила је једанаест књига поезије и фикције, три књиге есеја:Дигитална галаксијаКњижевност преступа и Скице за портрете, као и бројне књижевне критике, огледе, приказе и важне преводе који су унели многе нова имена и нове термине у нашу књижевну мисао. Др Херман Секулић је члан српског и америчког ПЕН-а, Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Академије америчких песника, Међународне федерације журналиста, као и добитник више престижних стипендија и награда, а на нашој конференцији одржала је предавање „О дигиталном добу и његовом утицају на штампану реч“.