Алфа БК Универзитет
Излагачи
  • вебсајтови
    факултета

Излагачи

Досадашњи пленарни излагачи

1

Сибелан Форестер је професор руског језика и руске књижевности на Свортмор колеџу у савезној држави Пенсилванија. Бави се руским песништвом, женским и родним студијама, и преводом (теоријом и праксом). Најновији преводи: The Russian Folktale (Владимир Пропп, 2012), Baba Yaga: The Wild Witch of the East и Russian Fairy Tales (2013), избор песама Марије Степанове у књизи RELOCATIONS (2013). На Трећој међународној конференцији Факултета за стране језике, Култура у огледалу језика и књижевности, Сибелан Форестер је маја 2014. године одржала пленарно предавање под називом "Translation and the Role of the 'Second World' in the Anglophone Literary Polysystem" ("Превод и улога 'Другог света' у англофоном књижевном полисистему").

2

Ксенија Кончаревић је редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, аутор научних монографија: Настава страног језика на филолошким студијама: теорија и пракса. Филолошки факултет, Београд, 1996; Савремени уџбеник страног – руског језика: структура и садржај. Завод за уџбенике и наставна средства, 2004; Језик и православна духовност. Студије из лингвистике и теологије језика. Каленић, Крагујевац, 2006; Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози за историју. Славистичко друштво Србије – Чигоја штампа, Београд, 2010, Руско-српски и српско-руски теолошки речник = Русско-сербский и сербско-русский богословский словарь. Службени гласник, Београд, 2012, Сакрална комуникација: норме, традиције, средства. Православни богословски факултет – Институт за теолошка истраживања, Београд, 2013, више универзитетских уџбеника и приручника, као и више од 280 радова објављених у домаћим и страним часописима, тематским и зборницима са научних скупова. Области истраживања: лингводидактика, теолингвистика, социолингвистика, лингвокултурологија, лингвистичка русистика. На Трећој међународној конференцији Факултета за стране језике, Култура у огледалу језика и књижевности, Ксенија Кончаревић је маја 2014. године одржала пленарно предавање под називом "Језик о религиозности: методолошке схеме истраживања".

3

Корнелија Ичин је редовни професор руске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Аутор је шест научних монографија (Циклус „Плава звезда“ Николаја Гумиљова, Београд 1997; Этюды о русской литературе, Белград 2000; Драмско стваралаштво Лава Лунца, Београд 2002; Элегические раскопки, Белград 2005 (коаутор М. Јовановић); Поэтика изгнания: Овидий и русская поэзия, Белград 2007; Лев Лунц, брат-скоморох, Белград 2011) као и преко двадесет приређених публикација и стотину студија објављених у међународним часописима. Учествовала је на преко седамдесет научних скупова широм света и држала предавања по позиву на Сорбони I, Универзитету La Sapienzaу Риму, универзитетима и научним установама у Падови, Клермон-Ферану, Минхену, Петербургу, Генту, Загребу, Токију, Кјоту, Москви и Калињинграду. Организатор је бројних међународних конференција у Београду, члан уређивачког одбора у више научних часописа и главни уредник Зборника Матице српске за славистику. Члан је Удружења књижевних преводилаца Србије и члан међународне Академије Заума. На академским, дипломским и докторским студијама на Филолошком факултету у Београду изводи наставу из више предмета из области руске књижевности и културе. Њена главна научна интересовања обухватају руску поезију, књижевност Сребрног доба, руску авангардну уметност, књижевност апсурда, руску ликовну културу ХХ века, руску кинематографију  и руски театар. На Трећој међународној конференцији Факултета за стране језике, Култура у огледалу језика и књижевности, Корнелија Ичин је маја 2014. године одржала пленарно предавање под називом "Побуна против разума: заум Кручониха и супрематизам Маљевича".

4

Истакнути професор филозофије Кристофер Норис аутор је више од тридесет књига о различитим аспектима филозофије и књижевне теорије. На списку његових публикација налазе се, између осталог, и следеће књиге: The Deconstructive Turn, The Truth About Postmodernism, Spinoza and the Origins of Modern Critical Theory, Quantum Theory and the Flight from Realism, Philosophy of Language and the Challenge to Scientific Realism, On Truth and Meaning, Fiction, Philosophy and Literary Theory, Badiou's Being and Event: a reader's guide и Re-Thinking the Cogito: naturalism, rationalism and the venture of thought. Кристофер Норис је аутор многобројних чланака и студија о естетици и филозофији уметности, а актуелна област његовог интересовања јесте однос између филозофије и поезије, посебно употреба стихова у сврху изражавања филозофских тема. На Четвртој међународној конференцији Факултета за стране језике, Језик, књижевност, култура у светлу филозофије, Кристофер Норис је маја 2015. године одржао пленарно предавање под називом "Deconstruction, Theory, and 'Creative Criticism': thoughts on the current state of literary studies" ("Деконструкција, теорија и 'креативна критика': разматрања о тренутном стању књижевних студија").

s

Зоран Живковић, пленарни предавач на VI Међународној научној конференцији Језик, књижевност и технологија

Проф. др Зоран Живковић (Филолошки факултет, Универзитет у Београду) један је од најпревођенијих српских писаца, а уз то и књижевни теоретичар и преводилац. Аутор је двадесет две прозне књиге и осам научних монографија. У његова стручна дела убрајају се Енциклопедија научне фантастике I‒IIОгледи о научној фантастициО жанру и писањуПисац од глинеПрви контакт и Challenges of Fantastika. Добитник је многих књижевних признања, међу којима су „Светска награда за фантастику“, награде „Милош Црњански“, „Исидора Секулић“ и „Стефан Митров Љубиша“. На нашој конференцији, професор Живковић одржао је предавање под насловом „Тема хрономоције у књижевности“.

mw

Маја Херман Секулић, пленарни предавач на VI Међународној научној конференцији Језик, књижевност и технологијаДр Маја Херман Секулић је међународно признати песник, романописац, есејиста и преводилац. Докторирала је на универзитету Принстон, предавала на Принстону и Ратгерсу, а као двоструки Фулбрајтовац и гост-предавач гостовала на Харварду, Колумбији, Ајови и другим универзитетима. Објавила је једанаест књига поезије и фикције, три књиге есеја:Дигитална галаксијаКњижевност преступа и Скице за портрете, као и бројне књижевне критике, огледе, приказе и важне преводе који су унели многе нова имена и нове термине у нашу књижевну мисао. Др Херман Секулић је члан српског и америчког ПЕН-а, Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Академије америчких песника, Међународне федерације журналиста, као и добитник више престижних стипендија и награда, а на нашој конференцији одржала је предавање „О дигиталном добу и његовом утицају на штампану реч“.